Elektrofor

Elektrofor: Naprava za razdvajanje naboja influencijom

Elektrofor je elektrostatički generator koji služi za razdvajanje naboja putem elektrostatičke indukcije. Izumio ga je Johan Carl Wilcke 1762. godine, a poboljšao Alessandro Volta 1775. godine.
Elektrofor se sastoji od dielektrične ploče (izvorno 'kolač' od smolastog materijala poput smole ili voska, ali u modernim verzijama koristi se plastika) i metalne ploče s izolacijskom ručkom. Dielektrična ploča se elektrizira negativnim nabojem trljanjem krznom ili tkaninom. Zatim se na nju postavlja metalna ploča. Nabijena ploča uzrokuje razdvajanje naboja u metalnoj ploči tako da pomiče negativne elektrone što dalje od sebe. Metalna ploča je kao cjelina i dalje neutralna, ali kada se na kratko uzemlji, što se može učiniti dodirivanjem prstom, dio elektrona će napustiti metalnu ploču i ona će postati pozitivno nabijena. Metalnu ploču sada podižemo i odvajamo je od dielektrične ploče. Pozitivni naboj na njoj možemo koristiti u nekom pokusu iz elektrostatike. Kad metalnu ploču izbijemo, ponovo je možemo elektrizirati stavljanjem na dielektričnu ploču i ponavljanjem postupka. Budući da se u ovom procesu naboj na dielektriku ne iscrpljuje, nabijanje metalne ploče se može ponavljati koliko god puta se želi, tako da se u načelu iz jednog nabijanja dielektrika može dobiti neograničena količina induciranog naboja. Zbog toga ga je Volta nazvao elettroforo perpetuo - vječni nositelj električne energije.
Naizgled "čudna" pojava da se uzimanje naboja može po volji dugo ponavljati, a da se naboj "kolača" ne smanjuje dajući neiscrpan izvor prilika je za konceptualno pitanje. Konačno treba doći do zaključka da izvođač pri svakom podizanju i odmicanju poklopca ulaže rad na razdvajanju naboja.
Za razumijevanje načina rada elektrofora dobro je pogledati video snimljen na EPFL-u ... Za potrebe nastave u školi i za učenički projekt može se izraditi elektrofor kućne izrade iz priručnih materijala.